Dvadesetak studenata beogradskog Univerziteta krajem ove nedelje otputovaće u Beč kako bi učestvovali na međunarodnom “Bolonjskom kontrasamitu”, protestu akademaca nezadovoljnih načinom sprovođenja reforme evropskog visokog obrazovanja. Skup će se održati od 11. do 14. marta, u istom terminu kada će u glavnom gradu Austrije ministri obrazovanja iz 46 evropskih zemalja obeležiti deset godina Bolonjskog procesa. Kritički nastrojeni studenti nameravaju da iskoriste interesovanje medija za “ministarsku žurku” i kroz proteste, radionice i diskusije skrenu pažnju javnosti na temeljne nedostatke bolonjske reforme koji su se manifestovali tokom njene prve dekade.

Protest je deo akcije “Bolognaburns”, oko koje se okupljaju svi oni koji ne dele opšte oduševljenje idejom i logikom Bolonjskog procesa i koji tvrde da je on u suštini propao. Naime, sve je više onih koji veruju da učestali protesti na evropskim univerzitetima tokom poslednjih nekoliko godina pokazuju da Bolonjski proces ne samo da nije uspeo da ostvari proklamovane ciljeve unapređenja mobilnosti studenata unifikacijom visokoškolskog obrazovanja u Evropi, već da deluje restriktivno, vodi u komercijalizaciju fakultetskog obrazovanja i produbljuje socijalnu selekciju među studentima.

Na sastanku održanom prošlog vikenda u Beogradu naši studenti su s kolegama iz Beča i Tuzle razmenili iskustva i utiske o dosadašnjim efektima reforme svojih univerziteta. Po rečima Jelene Veljić, učesnice ove sesije, potvrdilo se da su problemi u implementaciji novog sistema studiranja skoro svuda isti, a kroz razgovor su isplivali i neki novi, do sada zapostavljeni aspekti reforme.

Šta da radi diplomac trogodišnjeg “bečelor” studijskog programa kada na tržištu rada skoro da nema izbora za to zvanje, nego da nastavi master studije, koje će morati da plati –tvrdi Jelena Veljić i podseća da s naših fakulteta ove godine izlazi prva generacija “bečelora”.

S druge strane, izvlačenjem države iz sistema visokog obrazovanja, što je jedan od postulata Bolonje, univerziteti zapravo ne dobijaju autonomiju, već postaju otvoreni za uticaj korporativnog kapitala. Bez državne finansijske potpore, prinuđeni su da traže sponzore što se neminovno odražava na prirodu studiranja i obrazovanja.

Školovanje u duhu Bolonje se tako svodi na proces produkcije radne snage prema potrebama tržišta rada, koje opet diktiraju kompanije. – kaže Jelena – Master studije, orijentisane na naučna istraživanja u interesu krupnog kapitala sužavaju prostor za kritičko i nezavisno učenje. Time se u pitanje dovodi misija univerziteta kao središta progresa i ustanova koje vode boljitku društva.

Prema mišljenju učesnika skupa u Beogradu, visoke školarine, nesrazmerne mogućnostima većine studenata, ponovo uvode elitistički princip u visoko obrazovanje. S druge strane, korisnici stipendija privrede i industrije, kojih je sve više, imaju obavezu prema onome ko ih stipendira. Kao pojedinci, napraviće uspešne profesionalne karijere kao menadžeri, inženjeri, istraživači. Međutim, teško će se neko od njih posveti radu u javnoj službi, od kog bi korist imala i šira zajednica i društvo u celini.

Izvor: Dnevnik