O proširenju rang/lista Ministarstvo prosvete će odlučivati krajem avgusta, vodeći računa o akreditaciji posle prvog upisnog roka na državnim fakultetima u Srbiji ostalo je ukupno 4.766 slobodnih mesta, a na visokim školama strukovnih studija 2.915,

izjavila je dr Mirjana Vesović, načelnik sektora za visoko obrazovanje Ministarstva prosvete.

Dobili smo zahteve za proširenje lista na najatraktivnijim fakultetima i visokim školama kako od roditelja i kandidata (Arhitektonski, Medicinski, Fakultet političkih nauka, Fakultet organizacionih nauka…), tako i od uprava (FASPER, Fakultet za bezbednost, Tehnički u Boru, visoke turistička, zdravstvena, hotelijerska…). Ministarstvo prosvete će o njima odlučivati krajem avgusta i početkom septembra, vodeći računa o broju studenata koji je ustanovljen od Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta i naveden u dozvoli za rad koju izdaje Ministarstvo prosvete – objašnjava dr Vesović.

Po njenim rečima, za septembarski upisni rok, najviše praznih klupa i ove godine je ostalo u tehničko-tehnološkoj i prirodno-matematičkoj grupaciji, kao i u kategoriji samofinansirajućih studenata, što je uobičajeni trend već godinama u Srbiji. I interesovanje budućih akademaca nije se promenilo, najpopularniji su bili medicinski i društveni fakulteti, jedino je ovogodišnje iznenađenje to što je ostalo indeksa i na umetničkim fakultetima. Najviše upisanih brucoša je na Univerzitetu u Beogradu, kaže dr Vesović, gde je ostalo samo sedam odsto slobodnih mesta.

Drugi konkursni rok za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač Republika biće od 1. do 20. septembra, prema sledećem rasporedu: prijavljivanje kandidata 1. i 2. septembra 2010. godine, polaganje prijemnih ispita 3, 4. i 5. septembra prema rasporedu objavljenom na visokoškolskoj ustanovi a upis kandidata mora biti završen do 20. septembra 2010. godine.

Izvor: Politika

Ozbiljno bavljenje umetnošću u Srbiji danas je čini se rezervisano pre svega za vrlo hrabre i jake ličnosti, a kako izgleda studirati jedan smer novijeg datuma na novosadskoj Akademiji umetnosti, priča nam M. K. (26) iz prve ruke.

O kojim si fakultetima razmišlajo posle gimnazije i kako je izbor pao baš na Akademiju umetnosti?

M. K. Još od ranog detinjstva sam bio oduševljen glumom kao zanatom i profesijom. Mislio sam da je to jedini posao kojim bih mogao da se bavim. Nakon završene gimnazije prijavio sam se na prijemni za glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ušao sam u uži izbor, koji je činilo 20 kandidata. Na kraju je primljeno deset studenata, a ja nisam bio jedan od njih. To me je veoma pogodilo. Bilo mi je potrebno određeno vreme da se oporavim. Igrom slučaja sam od prijatelja čuo da se te godine za dve nedelje otvara novi smer na akademiji – odsek za audio-vizuelne medije – smer produkcija. Na brzinu sam se informisao i otišao na prijemni, nisam imao šta da izgubim. Od prijavljenih dvadeset kandidata, primljeno je samo pet, ali ovoga puta sam i ja bio među njima.

Koje godine si upisao fakultet  i da li je i tu na akademiji bila sprovođena reforma obrazovanja u smislu Bolonjske deklaracije?

M. K. Fakultet sam upisao 2003. godine. Pošto smo bili prva generacija bilo je potrebno vreme, kako za profesore tako i za nas kako bi sve krenulo određenim tokom. Sa druge strane ideja Akademije je bila da je osnivanje ovoga smera idealna prilika da se počne sa uvođenjem reforme Bolonjske deklaracije. Mi smo jedna od prvih generacija koja je počela da se školuje po ovom sistemu.

Kako je izgledalo tvoje studiranje ukratko?

M. K. Osnovne studije na smeru produkcije traju tri godine. Na prvoj godini student ima 18 obaveznih jednosemestralnih predmeta. Prvih devet se polažu u januaru, a drugih devet u junu. Ideja ovakvog programa jeste da se za vreme prve godine student upozna sa što više različitih delova posla (procesa nastajanja filma, pozorišne predstave) iz ugla reditelja, snimatelja, montažera, dizajnera zvuka…

Koliko si bio opterećen obavezama na akademiji?

M. K. Na prvoj godini studija smo bili veoma opterećeni predavanjima i raznim zadacima. Provodili smo ceo dan na akademiji, najvećim delom na teorijskim predavanjima, kako bismo stekli što bolju osnovu za dalje studiranje. Svi smerovi sa audio-vizuelnih medija (montaža, kamera, dizajn zvuka, vizuelni efekti, produkcija) zajedno su slušali sva predavanja. Nije bilo odvojenih ili usko strukovnih. Svi smo sve učili, što se nakon prve godine pokazalo kao veoma plodonosno zato što ste uvek bili okruženi ljudima iz različitih struka koje u stvarnom poslu dopunjuju jedna drugu i ne mogu da deluju samostalno.

Da li misliš da je studiranje na akademiji umetnosti različito u odnosu na studiranje nekog drugog fakulteta i kako?

M. K. Smatram da je model studiranja na akademiji jedna od najboljih stvari. Na drugoj godini studija dobili smo mogućnost da odaberemo pet izbornih predmeta koje želimo da slušamo mimo onih obaveznih čiji se broj smanji za razliku od prve godine. Tako sam ja izabrao predmet Crtanje, i svake srede pre obaveznih predavanja išao na Petrovaradinsku tvrđavu u atelje na časove crtanja.

Smer produkcije je činilo dva profesora i pet studenata. Svako poslepodne smo imali predavanja tako da su profesori imali odličan uvid u tok našeg studiranja. Često se dešavalo da zbog jakog ritma predavanja i obaveza počnemo da posustajemo, ali su oni baš zbog te povezanosti i usmerenosti na mali broj studenata uvek uspevali da nas ohrabre i daju nam snagu da nastavimo.

Koju titulu si stekao nakon završetka akademije? Da li si zadovoljan kako te je fakultet pripremio za budući posao producenta?

M. K. Stekao sam titulu BACHELOR-a, šta god to značilo. U našoj zemlji još uvek nije rešeno šta to tačno znači. Nama je rečeno da se računa kao da smo završili četvorogodišnju školu, jedino je razlika da nam master studije traju još dve godine. Veoma sam zadovoljan onim što sam naučio na fakultetu, praksa je veoma zastupljena što je najbitnije u mojoj profesiji. Oblast producenta je veoma široka, od toga da producira jedan film pa do organizacije festivala, predstave, koncerta…

Na koji način se posao producenta razlikuje od ostalih smerova na akademiji, recimo glume, reditelja? Koliko je to smer vezan za umetnost, a koliko za onaj deo koji se više bavi praktičnom stranom neke predstave, filma itd.

M. K. Produkcija objedinjuje sve ostale profesije (režiju, snimatelja, montažera, dizajnera zvuka, scenografa, šminkera…). Sve njih treba uklopiti u jedan projekat tako da svako od njih bude zadovoljan, a da se na kraju ostvari željeni cilj. Prvenstveno je u pitanju dobra komunikacija, a onda sve ostalo. Moja profesija je manje vezana za umetnost direktno, ali da biste sarađivali sa navedenim profesijama morati dovoljno znati o svakoj od njih.

Kada si dobio posao nakon studija i gde? Da li si možda za početak negde volontirao pa te je neko preporučio?

M. K. Još za vreme studija počeo sam honorarno da radim u Srpskom narodnom pozorištu. Bio sam organizator na nekoliko predstava i tako stekao neprocenjivo iskustvo. Dve godine sam čekao na priliku da se zaposlim za stalno. Ona se pojavila sa potpuno neočekivane strane. Jednog dana su me pozvali na razgovor i ponudili mi posao vođeni mojim predhodnim honorarnim poslovima. Vremenom se ispostavilo da sam imao dosta sreće i da su se u datom trenutku mnoge kockice postavile na pravo mesto. Treba biti strpljiv.

Kako izgleda tvoj prosečan radni dan? Da li ima stresa?

M. K. Oko 9h stignem u kancelariju, proveravam mejlove, pravim plan obaveza i počinjem da kontaktiram saradnike putem telefona ili mejla. Često se desi da zato što nisam uspeo da stupim sa nekim u kontakt sve naredne obaveze sa spiska moraju da čekaju. Posao jeste stresan zato što mnogo ljudi treba organizovati i uskladiti, a kad god se radi sa ljudima tu ima i problema.

Koja su tvoja razmišljanja za budućnost?

M. K. Trenutno se vodim mišlju da upišem neke postdiplomske studije u našoj zemlji ali još uvek ne znam gde i koje. Mislim da je za moju profesiju veoma bitna praksa, kojom se ja trenutno bavim. Dobijam sve veće poslove samim tim i veću odgovornost koja mi ne smeta, volim izazove.

Kako su tvoje kolege prošle nakon akademije, da li i oni rade u struci ili si ti jedan od ređih svetlijih primera?

M. K. U našoj struci je veoma bitno da poznajete ljude iz posla. Ako se ne krećete u tim krugovima, ne možete ni napredovati. Sve moje kolege su našle posao u struci (jedan od njih radi kao producent u jednom studiju za proizvodnju video igara). Zbog toga što je naša profesija novijeg datuma mislim da na ovim prostorima ima dosta prostora za nove producente.

Piše: Jasmina Slavica

Akademci koji ne studiraju po „Bolonji“ ne moraju da žure sa diplomiranjem, jer im je rok za završetak studija sa 2011/2012. godine pomeren do kraju školske 2013/2014  godine. Za studente medicinskih nauka krajnji rok za sticanje diplome je do kraja školske 2014/2015 godine.

Ove novine sadržane su u predlogu izmena Zakona o visokom obrazovanju koji bi uskoro trebalo da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije. Kako ističu u radnoj grupi za izmenu Zakona rok je pomeren jer „stari“ akademci ne bi trebalo da budu oštećeni u odnosu na nove „bolonjske“ generacije.

Zbog celokupne situacije i ratnih događanja u zemlji devedestih godina, mnogi od njih nisu bili u situaciji da nastave studije, pa su se zaposlili ili na neki drugi način počeli da zarađuju. Kako naglašavaju autori izmena nepravedno bi bili da zbog par nepoloženih ispita „bace“ u vodu one godine koje su studirali i ostanu na srednjoškolskoj diplomi.

Ukoliko ne završe studije do isteka ovog roka, „večiti“ studenti ne gube pravo na studiranje - objašnjavaju u radnoj grupi. - Posle isteka zakonom dozvoljenog vremena za diplomiranje oni mogu da se prebace na studije zasnovane na principima Bolonjske deklaracije i tako privedu kraju svoje akademsko obrazovanje.

Prema poslednjim podacima Rektorata Univerziteta u Beogradu u školskoj 2008/2009 godini bilo je 39.746 studenata koji studiraju po starim programima, od kojih je 36.702 na osnovnim, a ostali na specijalističkim, magistarskim i doktorskim studijama, naspram 42.455 „bolonjaca“. Među starim studentima je 14.031 apsolvent.

Među apsolventima je više od polovine onih kojima je istekao apsolventski staž, a više od dve hiljade njih ima do tri ispita do diplome.

Iako je bilo inicijativa da im se organizovanjem posebnih predavanja omogući da završe studije, mnogi fakulteti nisu mogli da izađu u susret zbog organizacionih problema.

Najviše studenata kojima je istekao apsolventski staž, oko četiri hiljade, ima na Pravnom fakultetu, zatim na Poljoprivrednom, FON-u, a najmanje ih je na Fakultetu bezbednosti i veterini.

Izvor: Novosti

Već nekoliko godina Evropski pokret vodi odlične studente Univerziteta u Srbiji u obilazak Evrope. Prošle nedelje sto akademaca dobilo je priliku da iz Berlina, uz pomoć interejl karti koje omogućavaju besplatno putovanje, krene u tronedeljnu avanturu.
Put do Berlina, koji je trajao 24 sata, studenti su iskoristili da se bolje upoznaju i pronađu saputnike sa kojima će obići evropske metropole jer je većina imala želju da poseti iste države. Na vrhu popularnosti su Francuska, Španija, Portugal i Italija.

Iako je put dugo trajao, niko se nije žalio, jer su vozovi iz Budimpešte i Minhena fantastični i što je najvažnije ne kasne ni minut. Po dolasku u Berlin, studenti su podeljeni u grupe u kojima su bili sa vršnjacima iz BiH, Makedonije i Crne Gore, a imali su zadatak da istraže grad i pronađu neke od njegovih simbola.

Dunji Pejović (25) iz Sremske Mitrovice ovo je i diplomsko putovanje jer je pre nekoliko dana završila Fakultet primenjenih umetnosti.

Tog dana kada su mi javili da sam ispunila uslove za putovanje, ja sam diplomirala. Planiram da odem u Dizeldorf, Amsterdam, Pariz i Barselonu. Ovo je fantastična akcija Evropskog pokreta, jer ranije nisam imala priliku putujem, osim u Hrvatsku. Volela bih da „skoknem“ i do Ravene i Firence da bih videla mozaike - kaže Dunja.

Renato Lakatoš (23), student Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, sanja da vidi Italiju jer tamo ima prelepih vrtova koji su mu bitni jer studira pejsažnu arhitekturu.

U razgovoru sa studentima stiče se utisak da će malo njih otputovati na sever Evrope i zato je Igor Nikolić (23), budući pravnik iz Novog Sada, imao „problema“ da pronađe društvo sa kojim bi posetio Dansku.

Studenti su od sponzora dobili po 200 evra, ali su u pomoć priskočili i roditelji koji su deci dali džaparac od 600 do 1.000 evra. Neki su na put krenuli sa džakovima za spavanje jer, kako kažu, nisu sigurni gde će sledeće noći prespavati. Ipak, odlazak u nepoznato ih ne brine, jer prilika koju im je omogućio Evropski pokret dobija se samo jednom u životu.

Izvor: 24 sata

Iako mnogi ovo zanimanje povezuju sa onim što gledaju u američkim serijama, ono ima znatno širu primenu, od zaštite životne sredine do utvrđivanja očinstva.

Trag cipele na podu, čaura ispod kreveta, fleka od krvi na zidu, tragovi nevidljivi golim okom, poput otiska prsta ili dlake na reveru, od ove jeseni biće deo specijalističkih strukovnih studija forenzike koje će prvi put biti realizovane na državnom univerzitetu u Srbiji.

Iako su obično, kada se dogodi neki zločin, sve oči uprte u ministra policije, za javnost ostaju nevidljivi čitavi timovi stručnjaka koji uz pomoć zaostalih tragova obično reše slučaj. Mnogi forenziku povezuju samo sa onim što gledaju u američkim serijama, iako ona, kako smo čuli od dvojice dekana koji su „krivci” za ovu novinu– ima znatno širu primenu.

Naime, Senat Univerziteta u Beogradu prekjuče je dao „zeleno svetlo” za zajedničke studije Fakulteta za fizičku hemiju i Fakulteta bezbednosti, tako da sad predstoji razrada detalja. Kako saznajemo, konkurs će verovatno biti raspisan u septembru.

Biće mesta za ukupno 50 studenata koji će moći da biraju dva modula – jedan će biti realizovan na Fakultetu za fizičku hemiju, za one koji su zainteresovani za fizičko-hemijske aspekte forenzike, a drugi na Fakultetu bezbednosti gde će dominirati pravno-bezbednosni aspekt – objašnjavaju dr Šćepan Miljanić i dr Vladimir Cvetković, dekani Fakulteta za fizičku hemiju i Fakulteta bezbednosti.

Profesor Cvetković kaže da, koliko je njemu poznato, ovo je prvi put u istoriji Univerziteta da dva fakulteta, jedan iz prirodnih a drugi iz društvenih nauka, realizuju zajednički studijski program. On se nada da će se programu priključiti i druge članice UB, instituti, Medicinski fakultet.

Profesor Miljanić objašnjava široku primenu forenzike u svakodnevnom životu:

Tipičan forenzički posao je na primer ko je i zašto zagadio potok, kako je došlo do požara, pa je čak jedan deo forenzike i u postupku utvrđivanja očinstva. Najkraće rečeno, forenzika pokriva sve što ljudi rade, to je oblast koja se bavi istraživanjem tragova koji su zaostali. Posao forenzičara je dakle da po tragovima ispituje kako se i zašto nešto dogodilo.

Dekani na ove studije očekuju diplomirane studente prirodno-matematičkih, tehničko-tehnoloških, medicinskih, ali i društveno-humanističkih nauka, a pretpostavljaju da će biti veliko interesovanje i u regionu. Diploma će biti jedinstvena, ali će dodatak diplomi biti drugačiji, odnosno sa detaljima o tome koje su tačno predmete akademci slušali tokom studija.

Visina školarine još nije utvrđena.

Izvor: Politika

Studente od oktobra očekuju brojne novine u sistemu visokoškolskog obrazovanja, a jedna od njih je rangiranje, zbog čega studiranje na budžetu neće biti zagarantovano nijednom studentu. Za privilegiju studiranja o trošku države studenti će morati mnogo više da se posvete univerzitetu.

Do sada je rangiranje studenata bilo na osnovu prosečne ocene i nagrada na takmičenjima. Spisak kriterijuma za rangiranje biće proširen, pa će se voditi računa i koliko dugo student studira i sl. Senat Univerziteta početkom septembra će definisati sve kriterijume za rangiranje, tako da će studenti na vreme biti obavešteni - kaže Neda Bokan, prodekan za nastavu UB.

Za rangiranje studenata takođe će se voditi računa i o uspehu na vežbama, seminarskim radovima kao i o tome kada su dali poslednji ispit, pa će studenti koji su u junu stekli uslov, za korak biti bliži studiranju na budžetu od onih koji su uslov postigli u septembru.

Izvor: 24 sata

Na ovogodišnjem Kampu tolerancije učestvuje 200 mladih iz zemalja podunavskog regiona. Kamp se održava pod sloganom “Uhvati ritam Dunava”.

Tokom šestodnevnog programa mladi će učestvovati u edukacijama, kreativnim radionicama i zabavnim programima.

Tolerancija je neophodna da bi jedno društvo moglo da funkcioniše. Nadam se da će sve zemlje koje spaja Dunav uskoro biti u zajedničkoj kući i da će mlade generacije deliti zajedničke vrednosti.

Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić rekao je da je veoma važno da se mladi uče toleranciji.

Sve razlike koje postoje, a na koje smo ponosni, nisu razlike koje nas razdvajaju, već naše bogatstvo. Bez tolerancije nema demokratije, poručio je Čiplić.

Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši rekao je da je Vojvodina evropska regija “s dušom” i izrazio zadovoljstvo zato što je projekat Kampa tolerancije zaživeo pre četiri godine.

Treba nam novi evropski politički identitet za Srbiju i za Vojvodinu, koji će inicirati dijalog sa evropskim kulturnim i političkim nasleđem, kazao je Egereši.

Dodao je da su političko nasleđe Evropske unije solidarnost, promene i partnerstvo.

Većina mladih živi s roditeljima, manje razmišlja o odlasku u inostranstvo i trudi se da produže studije. Milan živi s roditeljima. Studira informacione tehnologije i kaže da mu je Internet glavni izvor informisanja. Njegova devojka Dragana ima indeks Ekonomskog fakulteta. Iako znaju da je danas teško pronaći posao, nadaju se da će za pet godina biti zaposleni i da će biti bolje plaćeni od svojih roditelja.
Oboje kažu da su spremni da u početku rade i za manju platu. Naravno, ukoliko im se ukaže prilika, otići će u inostranstvo, ali o tome sve manje razmišljaju, jer i „tamo preko” nije više onako kako je bilo. Kažu i da mnogi njihovi prijatelji namerno „razvlače” studije, jer ne znaju šta će posle.

Ove dve priče, deo su najnovijeg istraživanja urađenom među 400 mladih uzrasta od 18 do 27 godina, koju je kompanija „Visa” sprovela u četiri grada Srbije.

Prema ovom istraživanju, 35,50 odsto mladih u Srbiji veruje da je teško dobiti dobar posao. Više od polovine (54,75 odsto) njih je nezaposleno, samo 11 procenata ima stalni radni odnos, a preostalih 34,25 odsto nemaju puno radno vreme.

Oko 40 odsto mladih razmišlja o radu u inostranstvu jer su bolji radni uslovi, plate i standard. Na pitanje kako sebe vide za pet godina – 30 odsto ispitanika je odgovorilo da će i dalje studirati ili tražiti posao, a petina očekuje da će raditi i živeti u inostranstvu.

Utvrđeno je i da više od polovine mladih i dalje živi sa roditeljima i da samo tri odsto njih misli da društvo u Srbiji nastoji da podrži i ohrabri mlade ljude da postanu nezavisni.

Profesor dr Ana Pešikan, viši naučni saradnik Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu kaže da ekonomski momenat jeste bitan, ali da se ne slaže s argumentom produžavam studije jer ne mogu da pronađem posao. Ona smatra da se iza ovakvog stava zapravo krije strah od suočavanja sa životom odrasle osobe.

Mnogo je lakše biti u ulozi deteta, nego diplomirati i postati odrasla osoba sa svim obavezama koje to nosi. Mnogi to odbijaju a da nisu ni svesni i zato ima slučajeva da neko fantastično brzo i uspešno stigne do kraja studija, a onda razvlači „100 godina” – kaže dr Pešikan.

Nataša Sajlović, koordinator Studentske unije Srbije za nastavu i nauku kaže da je logično da mladi žive sa mamom, tatom, babom i dedom u istoj kući pošto živimo u patrijarhalnom društvu.

Roditelji često obeshrabruju mlade da se odsele. Zato mnogi i odlaze na fakultet u drugi grad jer im je to prilika da se osamostale..Takođe je bitan i ekonomski momenat, jer ako ne rade, ne mogu da plate svoj stan, nemaju za kiriju, pa zato odlučuju da ostanu u roditeljskoj kući. Tačno je i da mnogi namerno prolongiraju studije u nadi da će se nešto promeniti, jer, evo, danas imate mnoge naše kolege koje sa diplomama rade u supermarketima – kaže Sajlović.

Ona smatra da je prisutan psihološki model – „dečje sobe”, u kojem roditelji „prezaštićuju” decu.

Oni zatrpaju sobu igračkama i rečenicama po principu „ima vremena, napraće se sudova u životu ili naplaćaće se računa” i tako dete zapravo štite od života. Koliko imate samo srednjoškolaca koji ne mogu da pronađu muzej ili ne znaju da koriste gradski prevoz, da ne govorimo o osobi od 30 godina koja ne zna da skuva supu ili da opere čarape…. Ne možete čoveka zaštititi od života, on mora da se čeliči – kaže profesorka.

Ona naravno dodaje da jeste važan i ekonomski faktor, jer ako u osamnaestoj godini ne možete da pronađete posao i prehranite se na mesec dana, logično je i ostajanje u roditeljskoj kući. S druge strane, kod nas, kaže i ne postoji ponuda poslova za mlade kao što je to na Zapadu, gde je normalno da se radi tokom raspusta.

U jednoj bogatoj američkoj porodici podrazumeva se da dete radi tokom leta, ne zato što su mu potrebne pare, već da bi izradilo odnos prema radu i novcu. Kod nas je normalno da se za jednu noć „profućka” nekoliko hiljada dinara roditeljskog novca, jer to nije njihov novac, nisu ga zaradili – ukazuje na još jednu stranu priče naša sagovornica.

Nataša Sajlović kaže da su mladi danas prilično obeshrabreni, zabrinuti za budućnost, a poljuljana im je vera i u odlazak u inostranstvo, jer ni situacija u razvijenim zemljama nije više onakva kakva je bila.

Piše: Sandra Gucijan

Izvor: www. youth.rs

Diplomski rad za bilo koji fakultet na prostoru bivše Jugoslavije može da se naruči preko interneta i košta manje od sto eura. Nemoguće je utvrditi na koji način su ljudi koji nude ove radove uopšte do njih došli, kao i ko ih piše, ali na raspolaganju su izbor već završenih tema i izrada potpuno novog diplomskog.
Ako ste lenji da napišete svoj diplomski ili tokom školovanja niste stekli dovoljno znanja da ga uradite - za manje od 100 eura možete da ga naručite sa jednog od sajtova koji će to uraditi umesto vas.

Međutim, iako spada među najteže prekršaje koji mogu da se završe poništenjem diplome i isključivanjem sa univerziteta, bez obzira da li je reč o studentu ili nastavniku, do sada niko nije zvanično reagovao niti podneo prijavu za plagijat na osnovu kog bi nešto moglo da se preduzme.

Šta rade ljudi koji dobijaju te diplome, ja ne znam. Oni dobiju neki papir, a kakvu korist su stekli tim papirom - ne znam, kaže rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević.

Sigurno nisu mogli da prodaju taj papir svojoj struci, jer o svojoj struci ne znaju ništa, ako su došli dotle da im neko napiše nešto što bi trebalo da bude kruna tog stepena školovanja, jer svaki stepen ima svoj završni rad - da li diplomski, master ili doktorski… To vas kvalifikuje za datu vrstu posla, rekao je on.

Po zakonu, onaj ko sebe lažno predstavlja kao autora diplomskog rada koji je neko drugi napisao, bilo da je taj rad prekopirao ili platio nekom drugom da ga uradi, plagijator je, a ne diplomac.

Pravo paterniteta, odnosno pravo autora da od ostatka sveta bude priznat kao tvorac dela koje je stvorio neotuđivo je, a ko god namernom ili slučajnom pretragom naiđe na svoj rad sa tuđim potpisom treba od suda da traži zaštitu svojih prava.

Javni uvid u teme i radove, elektronska verzija diplomskog okačena na sajt fakulteta, promena pravilnika disciplinske komisije samo su neki od načina da se plagiranje i korupcija zaustave.

Za sada, samo jedan privatni fakultet u Beogradu ima i softver koji se primenjuje u svetu i zahvljujući čijoj pretrazi se lako ulazi u trag falsifikovanim radovima.

Izvor: SEEbiz/B92

]]> http://diplomske.com/news/diplomski-radovi-kostaju-manje-od-100-eura/feed/ http://diplomske.com/news/najbolji-eko-plakat-rad-beogradskog-studenta/ http://diplomske.com/news/najbolji-eko-plakat-rad-beogradskog-studenta/#comments Wed, 21 Jul 2010 09:13:40 +0000 diplomske http://diplomske.com/?p=2651 Studenti širom sveta na konkursu „Biodiverzitet”, koji je organizovala Međunarodna organizacija oglašivača (IAA), dali su odgovor na to pitanje, a za najbolje rešenje proglašen je plakat koji je osmislio Beograđanin Dušan Simić (26). IAA je, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, organizovala konkurs za koji je Dušan saznao na Fakultetu dramskih umetnosti, gde završava specijalističke studije [...]]]>

Studenti širom sveta na konkursu „Biodiverzitet”, koji je organizovala Međunarodna organizacija oglašivača (IAA), dali su odgovor na to pitanje, a za najbolje rešenje proglašen je plakat koji je osmislio Beograđanin Dušan Simić (26).

IAA je, u saradnji sa Ujedinjenim nacijama, organizovala konkurs za koji je Dušan saznao na Fakultetu dramskih umetnosti, gde završava specijalističke studije za reklamu i medije. Njegov rad proglašen je za najbolji u konkurenciji čak 527 radova studenata iz 26 država. Interesantno je da je rad istovremeno osmišljen i za konkurs i za ispit o kreativnosti u oglašavanju.

Osmislio sam gnezdo od plastičnih slamki. Zašto od slamki? Zato što su one tipičan primer za nešto što se jednom iskoristi i baci, a vreme razgrađivanja u prirodi je neverovatno dugo. Gnezdo predstavlja metaforu za kolevku života, odnosno mesto gde život nastaje. Gnezdo je prazno kako bi ukazalo na neplodnost i beživotnost veštačkog. Sačinjeno je od raznobojnih slamčica čime bi se naglasili naši beskrajni prohtevi. Zato na plakatu i stoji slogan „Fabrika ne može da stvori život. Promenite navike, sačuvajte staništa” - kaže Dušan, koji je diplomirao filozofiju i sada je i na doktorskim studijama na Filozofskom fakultetu.

Dušanu je ovo prva nagrada, koju će mu 24. avgusta u UN u Njujorku uručiti sekretar za komunikacije i javne informacije. Ujedinjene nacije plakat mogu da koriste u kampanjama koje se tiču društvene odgovornosti i očuvanja prirode.

Prošle godine na istom takmičenju drugo mesto na svetu osvojila je Vanja Šibalić, student Fakulteta dramskih umetnosti, a prof. Goran Peković, koordinator specijalističkih studija na FDU, pridružiće se Dušanu na dodeli nagrada kao direktor najuspešnijeg programa u poslednje dve godine u svetu.

Naša specifičnost je u tome što studente školujemo da budu umetnici u advertajzingu, što je apsolutno svetski novitet. I uspesi nisu izostali - kaže prof. Goran Peković.

Izvor: 24 sata