U Srbiji je svega oko 6 odsto visokoobrazovanih, iako je evropski standard blizu 40 procenata. Ipak, najveći problem je, što i od tog malog broja onih koji su završili fakultet, gotovo i da nema osoba iz pojedninih socijalnih kategorija. Projekat „Jednak pristup za sve“, upravo bi trebalo da pomogne svim potencijalnim studentima da dođu na univerzitete.

Analize pokazuju da struktura našeg stanovništva nije sadržana u strukturi obrazovanja. Mladi ljudi iz porodica sa niskim ekonomskim standardom ili niskim obrazovanjem, seoska populacija, mladi romske nacionalnosti, kao i mladi sa hendikepom i iz srednjih stručnih škola, upravo su ona populacija koja ne dolazi na univerzitet. A svakako ne znači da je neko ko ima roditelje sa visokim obrazovanjem kvalitetniji ili talentovaniji, rekla je dr Gorana Đorić, koordinator projekta. Naša je poenta da ljudi koji su zaista najtalentovaniji, koji imaju kapaciteta, ali nemaju mogućnosti, dođu na univerzitet.

Iako je jedan od glavnih problema u Srbiji i zapošljavanje visokoobrazovanog kadra, ovaj projekat ima dugorične ciljeve, a ne bavi se, kako kažu, dnevnopolitičkom situacijom.

Nama je jasno da trenutno posla nema. Takođe, jasno nam je da kanali za zapošljavanje nisu uvek najkorektniji i da ne podstiču zapošljavanje najkvalitetnijih i najsposobnijih. S obzirom na to da pri zapošljavanju nema jednakih šansi, može da se postavi pitanje šta će nam jednake šanse u obrazovanju, kad ti ljudi ionako nece imati gde posle da se zaposle. Mi, ipak, imamo dugoročne planove i smatramo da ce u budućnosti biti potrebe za visokoobrazovanom radnom snagom, rekla je za Studentski dnevni list dr Đorić.

Član tima, dr Danijela Gavrilović, ističe da se ne radi o privilegiji za određene društvene kategorije, već o tome da treba pružiti jednake sanše svima koji pokažu kapacitet, a već na prvom koraku su deprivilegovani.

Smatramo da nema razloga nekog isključivati ili diskriminisati, a pritom, visoko obrazovanje je postalo nešto što je gotovo nemoguće izbeći ukoliko želite da se na bilo koji način situirate u društvu. Kod nas još uvek te brojke nisu toliko masovne, ali recimo u Americi imate da 75 odsto populacije u generaciji odlazi na univerzitet, rekla je dr Gavrilović.

Projekat spada u kategoriju najzahtevnijih, s obzirom na to da je njegov cilj promena u strukturi društva, odnosno u institucijama i zakonskom okviru.

Različite grupacije imaju i različite probleme. Recimo, jedan problem imaju slepi i slabovidi da prate nastavu, a drugi problem ima neko ko, recimo, nema para da upiše fakultet. Mi, prosto, želimo da promenimo zakonsku regulativu. Druga stvar koju zelimo da promenimo je način na koji se prikuplja statistika, odnosno podaci o studentskoj populaciji. U ŠV obrascima, koje studenti popunjavaju, fale neki podaci pomoću kojih bismo mogli da konstatujemo kakvo je zaista stanje, kaže dr Đorić.

Još jedan od ciljeva projekta je i uspostavljanje mreža službi za podršku studentima na nacionalnom nivou. Te službe bi motivisale decu u srednjim školama i obezbeđivale podršku studentima u toku samog studiranja.

Projekat traje tri godine, a poslednja je pilot-godina, kada će 50 studenata iz ovih društvenih kategorija i krenuti na fakultete, a tada će i sve službe početi sa radom.

Projekat „Jednak pristup za sve“ jedan je od 13 „Tempus“ projekata, koji se koordinira van EU, i za Univerzitet u Nišu, ali i čitavu Srbiju to predstavlja veliku čast, ali i obavezu. „Tempus“ je program Evropske unije, koji pomaže reformu i modernizaciju visokog obrazovanja u partnerskim zemljama i jedan je od najstarijih i najuspešnijih programa saradnje EU.

Studenti nastavničkih fakulteta ne mogu da se zaposle u školama bez mastera. Univerzitet traži izmenu zakona jer je nejasno čemu onda služe studije

Najmanje 2.000 nastavnika i učitelja koji su studije završili ”po Bolonji” ne može zakonski da se zaposli u školama, iako su diplomirani učitelji i nastavnici. Zakon kaže da ”bolonjci” moraju da završe master da bi ušli u učionice.

Zato su Učiteljski i Filološki fakultet pokrenuli inicijativu da se ova greška ispravi i nastavnicima koji su završili četiri godine studija dozvoli da predaju.

Iz Ministarstva prosvete i nauke stigao je odgovor da će ovaj problem biti uzet u obzir, a sada već stasava treća generacija sa ”bolonjskim” diplomama.

Reč je o velikoj nepravdi prema studentima i trudimo se da ona bude ispravljena - objašnjava prof. dr Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta u Beogradu.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja nalaže da nastavnici moraju da imaju završen master i ukupno 300 ESPB bodova, kako bi dobili posao u školi. Onda se pitamo za koji posao školujemo studente na četvorogodišnjim studijama.

On objašnjava da, ako je već potrebno da završe i master, onda država mora da odobri isti broj mesta na master, kao i na osnovnim studijama. Jer svi moraju da dobiju šansu da završe školovanje potrebno za posao.

U teoriji je ovako postavljeno, a u praksi ima i drugačijih primera – kaže prof. Jovanović. Učitelje sa četiri završene godine neke škole primaju na neodređeno, neke na određeno, a pojedine škole uopšte neće ovakve kadrove.

Slična je situacija i među studentima Filološkog fakulteta, a ova zakonska odredba pogađa i istoričare, geografe, biologe i ljude drugih struka koji bi da se zaposle u školama.

Mnoge kolege uspele su da dobiju posao, ali ne bi smelo da se događa da iko od nas ima problem – naglašava Duška Mihajlović, student prodekan Učiteljskog fakulteta.

Dekan Učiteljskog kaže da očekuje da država reši ovo pitanje i izmeni sporni član zakona.

Izvor: Večernje novosti

Svečana akademija povodom 1. februara, Dana grada Novog Sada, biće održana danas uveče u Srpskom narodnom pozorištu, kada će biti uručeno i najviše gradsko priznanje “Februarska nagrada” novinaru, publicisti i istoričaru Dušanu Popovu.

Kako je obrazložila nadležna gradska komisija, a potvrdio gradski parlament, Popovu je nagrada pripala jer je svoj životni i radni vek posvetio izučavanju istorijske građe i novosadske kulture.

Popov je autor Enciklopedije Novog Sada, kapitalnog dela za odbranu Novog Sada od neznanja o njemu, njegovoj istoriji, ljudima i njihovim životima i delima, čime je i sam (Popov) postao deo njegove istorije - navodi se u obrazloženju.

Dušana Popova za “Februarsku nagradu” je predložilo nekoliko organizacija i ustanova: Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Istorijski arhiv grada, Gradska biblioteka, Muzej Vojvodine, Novosadski klub, kao i pojedini sugrađani.

Na svečanoj akademiji biće uručena i Posebna nagrada grada Novog Sada Olahu Vinceu, slobodnom umetniku, novinaru, humanisti i aktivisti za ljudska prava.

Vinceu je nagrada dodeljena kao javno priznanje za izuzetan doprinos razvoju multikulturalnosti, iskazan muzikom i društvenim radom i aktivizmom za učešće Roma u kulturnom i javnom životu Novog Sada.

Prvi februar se obeležava kao Dan Grada u znak sećanja na taj datum iz 1748. godine, kada je austrougarska carica Marija Terezija glavnom gradu Vojvodine dodelila status Slobodnog kraljevskog grada, kao i imena na srpskom Novi Sad, na mađarskom Ujvidek, na nemačkom Nojzac (Neusatz) i na latinskom Neoplanta.

Izvor: 24 sata

Kineska četvrt će u narednom periodu biti rekonstruisana i pretvorena u kulturno-poslovno-turistički centar na obali Dunava. Grad naime planira da nekadašnji kompleks fabrike „Petar Drapšin” pretvori u prostor koji bi bio sastavljen iz više objekata, otvorenih i zatvorenih amfiteatara, trgova, parkinga i drugih pratećih objekata.

Dok za taj projekat novac ne bude obezbeđen, grad trenutno ulaže u uređenje već postojećih objekata.

Grad je odlučio da uloži ozbiljnija sredstva u sređivanje Kineske četvrti, a u prošloj godini za te namene opredeljeno je deset miliona dinara. Radovi koji se sada izvode biće završeni za petnaestak dana. U ovoj godini za nastavak radova na infrastrukturnom opremanju te lokacije planirano je 40 miliona dinara – kaže gradonačelnik Igor Pavličić.

Prema njegovim rečima, namera grada je da to bude novo mesto okupljanja mladih, gde će moći da se odvijaju različiti kulturni programi, ali i delatnosti iz oblasti starih zanata.

Paralelno sa ovim radimo i kompletan projekat kako bismo mogli da dobijemo međunarodna sredstva koja su mnogo veća, i tako bismo mogli objekte da uredimo na adekvatan način - kaže gradonačelnik Pavličić.

On smatra da će nakon rekonstrukcije ova četvrt biti pravi centar kulturnog života. Ta urbana celina sa više od deset većih objekata industrijske arhitekture iz sredine XX veka predstavlja ne samo deo kulturne baštine koja svedoči o razvoju grada već deo grada sa izuzetnim potencijalom koji je do danas, uprkos vremenu i planovima za rušenje, uspeo da opstane u svom bezmalo originalnom izdanju.

Gradske vlasti se već dugo bave idejom kako urediti ovaj prostor koji je već tri decenije, nakon izgradnje Limana i Mosta slobode, urbanistički neuređen. Dugo vremena je ideja bila da se sve sruši, ali se sada odustalo od takvih planova.

Prema procenama gradskih urbanista, kada novac bude obezbeđen, biće srušeni samo oni objekti koji su trajno oštećeni i na njihovom mestu bi potom bili sagrađeni novi. Preostali objekti bi potom bili rekonstruisani, a zavisno od projekata, njima bi se dodelile razne namene.

Trenutno se u Kineskoj četvrti nalaze klubovi „Fabrika”, „RST” i „Route 66”.

Izvor: 24 sata

Fakultet tehničkih nauka prvi u Srbiji uvodi elektronsku overu semestra, kako bi studentima olakšali ovu obaveznu proceduru. Više od 10.000 studenata neće više čekati u redovima kako bi dobili pečat u indekse koji će potvrditi da su odslušali sve predmete i ispunili predispitne obaveze.

Ovo je još pilot-projekat koji ćemo primeniti sada, za overu zimskog semestra, a sve eventualne probleme ćemo da rešimo u hodu. Studenti već sada imaju svoje naloge na fakultetu, kao i personalne brojeve zbog elektronske prijave ispita, što dodatno olakšava celu proceduru - kaže Andrea Bevanda Kun, šef studentske službe FTN. Ona dodaje da sve što je potrebno za overu semestra jeste da student uplati novac na račun fakulteta sa pozivom na personalni broj. Sa tog računa će se skinuti  za overu 31. januara.

Studenti neće čekati u redovima. Skinemo novac i zavedemo da su overili semestar, bez pečata. Tako će biti i za letnji semestar. Kada studenti dođu na upis nove školske godine sa indeksima, obavljaćemo proveru da i su ispunili obaveze i tada će se oni studenti koji nisu odslušali neke predmete u celosti zaduživati da to urade – kaže Andrea Bevanda Kun.

Studenti koji uslovno slušaju predmete iz naredne godine moraju ipak na šalteru službe da podnesu molbu za nastavak slušanja nastave iz letnjeg semestra, a oni koji plaćaju školarinu moraju na šalter doneti dokaz o uplati, radi evidencije.

Kao i uvek kada su u pitanju novine i kod naših akademaca vlada blaga skeptičnost kada je elektronska overa semestra u pitanju, ali se nadamo da će do leta to u potpunosti zaživeti. I sada postoji mogućnost da studenti dođu na šalter po pečat ako im je tako overen semestar potreban zbog izdavanja neke potvrde, uverenja i slično – kaže šefica studentske službe.

Izvor: 24 sata

Škole u Srbiji danas obeležavaju svoju slavu Svetog Savu, a za oko 900.000 osnovaca i srednjoškolaca to će biti radni, ali nenastavni dan.

U školama će se u čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja održavati svečane svetosavske akademije, ali neće biti časova.

Ministarstvo prosvete i nauke će tom prilikom u Vladi Srbije uručiti i Svetosavske nagrade koje se svake godine dodeljuju najboljim učenicima, institucijama i pojedincima zaslužnim za unapređenje prosvete u Srbiji.

Talentovani mladi ljudi sa područja cele Srbije, koji žele da steknu akademsku diplomu iz oblasti digitalnih medija, zahvaljujući SAE institutu Beograd, imaće priliku da postanu deo jedinstvenog „Emerging Talent” programa.

Kao deo internacionalne mreže fakulteta iz oblasti digitalnih medija, beogradski SAE institut nudi posebne cene za talentovane pojedince (40 odsto popusta na jednogodišnju školarinu) u okviru četiri smera: audio-inženjeringa, digitalne filmske produkcije, 3D animacije i veb-dizajna i programiranja.

Vrata u „Emerging Talent” programu su otvorena za 40 kreativnih ljudi (po 10 mesta na svakom smeru), koji pokažu interesovanje za studiranje u oblasti digitalnih medija i koji se kvalifikuju na konkursu. Cilj programa je da se onima sa neospornim talentom i željom za usavršavanjem, pruži prilika da kroz praksu, na kojoj se i zasniva rad ovog instituta, ispolji kreativnost.

Kreativci mogu da apliciraju za učešće u programu do 6. februara, a sve dodatne informacije mogu se naći na web-sajtu wwww.belgrade.sae.edu ili u prostorijama SAE instituta Beograd, u Čika Ljubinoj ulici 8, kao i na broj telefona 011/2626-632.

Izvor: Blic

Veoma popularan način dolaska do diploma u svetu postalo je studiranje na daljinu. I u Srbiji se sve veći broj studenata na to odlučuje. Procenjuje se da u svetu ima više od devet miliona takvih studenata.

Ukoliko želite da završite neki od prestižnih univerziteta u svetu, ne morate tamo i fizički da budete. Studiranje na daljinu omogućuje vam da uz mnogo niže troškove završite neki od velikog broja inostranih fakulteta.

Jedan od takvih studenata bila je i Mila Turajlić, koja je diplomirala ekonomiju na Londonskom univerzitetu, a sve vreme živela u Beogradu. Iako zvuči komlikovano, u stvari je, kako kaže, lepo i zanimljivo.

Kako objašnjava Turajlićeva, fakulteti vam šalju literaturu, koja je veoma pitko napisana i koja vas dobro uvodi u materiju.

U suštini, sve ostalo je pitanje samodiscipline. Srećom to je toliko lepo i pametno koncipirano da je to bila prilika da pročitam sve što me je ikada zanimalo na tu temu, kaže Turajlićeva.

Pored ozbiljnosti i discipline, morate i da dobro govorite engleski. Broj ispitnih rokova zavisi od fakulteta i programa.

U cene studija koje se na evropskim Univerzitetima kreću od hiljadu i po do šest hiljada evra uključene su knjige i prijave ispita.

Jelena Bugarski iz “Britiš Kaunsila” u Beogradu ističe da je veoma bitno što dobijena diploma posle ovakvog vida studiranja ne razlikuje od diplome koja se dobija na uobičajen način.

Iako su udaljeni, studenti su u stalnoj vezi sa profesorima mentorima koji su im uvek na raspolaganju, kaže profesorka sa Instituta ekonomskih nauka Mirjana Radović.

Profesorka Radović, koja na tri fakulteta u Americi predaje upravo na ovom tipu studija, kaže da se od studenata traži da svake nedelje pišu radove.

Tako, pre svega, podstičemo njihovu kreativnost i aktivan odnos prema učenju. Sutra kad se zaposle moći će da ono što su naučili primene u praksi. Pre svega se insistira na veštinama, kaže Radovićeva.

Na pojedinim fakultetima u Srbiji mogući su samo neki oblici studiranja na daljinu. Ipak, od onakvog kakav postoji na svetskim univerzitetima, i dalje smo daleko, kažu stručnjaci.

Domaća javnost nije dovoljno informisana, pa poslodavci ponekad imaju predrasude.

Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da poslodavci traže proveru samog programa, odnosno pitaju da li su studenti polagali ispite na tradicionalan način.

Ukoliko jesu, onda prihvataju te diplome, ukoliko nisu onda zaziru od njih, navodi Đukić.

Pojedini stručnjaci tvrde da će studiranje na daljinu u budućnosti potpuno zameniti tradicionalan vid obrazovanja, jer je jeftinije i dostupnije.

Australijski fakuleti zarade 100 milijardi dolara godišnje samo od studija na daljinu.

Izvor: RTS

Jednomesečna poseta austrijskim univerzitetima, studiranje u Češkoj, Francuskoj, Holandiji kao i usavršavanje u Republici Koreji samo su deo programa koji nudi Centar za razvoj karijere Novosadskog univerziteta. Studenti su u prilici da konkurišu za stipendije i stažiranje u raznim zemljama i institucijama, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Većina konkursa je otvorena tokom cele godine, ali ima i onih sa ograničenim vremenom za prijavljivanje.

Video sam da je već izašla lista pojedinih konkursa za stipendije, studiranje i praksu. Konkurisaću za stipendiju za istraživački boravak u Austriji, koju dodeljuje ministarstvo za obrazovanje, nauku i kulturu republike Austrije, jer smatram da je program odličan i da bih stekao zavidno iskustvo na tom putovanju. Konkurs je otvoren do aprila, ali sam ja već sada počeo da prikupljam potrebne papire – kaže Novosađanin Ilija Bratić, student master studija na Fakultetu tehnoloških nauka.

Studenti već sada mogu da konkurišu za studije u Francuskoj, Češkoj, Holandiji, Abu Dabiju, ali i da pokušaju da pronađu svoje mesto u velikom broju projekata i programa koji traju po mesec dana i više.

Naš cilj je da pomognemo studentima u razvoju onih znanja i veština koje će im biti od značaja pri zapošljavanju, da im pomognemo da tokom studiranja steknu radno iskustvo i saznanja o svetu poslovanja. Želimo i da ih pripremimo za uspešan prelazak na sledeći nivo razvoja karijere nakon diplomiranja – kažu u Centru za razvoj karijere i savetovanje studenata.

Osim studiranja u inostranstvu, među akademcima su najaktuelnije prakse u inostranstvu preko programa AIESEC, najveće studentske organizacije na svetu.

AIESEC ove godine nudi more mogućnosti svim studentima koji bi želeli da odu u inostranstvu. U pitanju su razvojne prakse u Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini, Turskoj i drugim interesantnim destinacijama, kao i mogućnost razvijanja praktičnog znanja, prezentacionih veština, usavršavanje engleskog jezika i unapređivanje CV-ja – navode u Centru.

Izvor: 24 sata

Filološko-umetnički fakultet dobio akreditaciju iako je recenzent sedam od 12 standarda ocenio negativno.

Filološko-umetnički fakultet iz Kragujevca je još jedna obrazovna ustanova koja je pored Departmana umetnosti iz Novog Pazara i Akademije umetnosti iz Novog Sada na sumnjiv način dobio akreditaciju za studijski program Zidno slikarstvo! Naime, ovaj program je akreditovan u četvrtom krugu akreditacije 2009. godine bez ijedne opomene iako je za sedam od 12 standarda od jednog recenzenta dobio ocenu manju od neophodne šestice.

Najmanju ocenu 3,5 program Zidno slikarstvo dobio je za svrhu studijskog programa, dok su standardi „struktura“, „ciljevi“ i „kurikulum“ ocenjeni četvorkom. Čak i standard „kompetencije diplomiranih studenata“ dobio je ocenu nižu od šest.

Slobodan Štetić, dekan Filološko-umetničkog fakulteta iz Kragujevca, tvrdi da su se namučili da bi dobili akreditaciju.

Neophodno je da se sakupi celokupna dokumentacija o programima. Neke smo morali da prepravljamo. U aktima Komisije za akreditaciju detaljno se navodilo šta je neophodno ispraviti i u kom roku. Sve smo ispunili i dobili akreditaciju za sve tri studijske grupe, master i doktorske studije – tvrdi Štetić.

U Republičkom javnom tužilaštvu kažu da oni mogu da reaguju samo na osnovu prijave zloupotrebe.

Tužilaštvo može da reaguje tek ako neko podnese krivičnu prijavu za zloupotrebe u radu – kažu u RJT.

U Komisiji za akreditaciju i proveru kvaliteta su tvrdili da izveštaji recenzenata nisu jedina dokumenta na osnovu kojih se studijski programi i visokoškolske ustanove akredituju. Oni kažu da Komisija od onih koji od recenzenata dobiju negativne ocene traži da isprave nepravilnosti.